Ostrvo koje pokreće rat i tržišta: Zašto je Harg ključ Persijskog zaliva

Ostrvo Harg (Kharg) u Persijskom zalivu predstavlja jednu od najkritičnijih energetskih tačaka sveta, čiji značaj daleko prevazilazi regionalne okvire. U aktuelnom ratu 2026. godine, ono se profilisalo kao potencijalni „centar gravitacije“ sukoba, jer direktno povezuje vojnu dinamiku sa globalnim energetskim tržištima.

Suštinski značaj ostrva proizlazi iz njegove uloge glavnog izvoznog terminala Irana. Prema dostupnim podacima i analizama koje prenosi i CNN, preko Harga prolazi oko 90 odsto ukupnog iranskog izvoza nafte, što ga čini ključnim stubom budžetskih prihoda Teherana i osnovom njegove spoljnopolitičke autonomije. Istovremeno, kapacitet terminala omogućava manipulaciju sa više miliona barela dnevno, uz infrastrukturu prilagođenu supertankerima, što nije slučaj sa većim delom iranske obale.

Geopolitički značaj ostrva proizlazi iz njegove pozicije u neposrednoj blizini Ormuskog moreuza - ključnog energetskog „čekpointa“ kroz koji prolazi oko 20 odsto globalne trgovine naftom. U takvom kontekstu, Harg nije samo nacionalni resurs Irana, već i globalni energetski regulator: svaki poremećaj njegovog rada direktno utiče na cenu nafte i stabilnost tržišta. Analitičari procenjuju da bi njegovo uništenje ili blokada mogla pogurati cenu nafte i preko 150 dolara po barelu, uz domino-efekat na inflaciju i industrijsku proizvodnju širom sveta.

U aktuelnom sukobu, ostrvo ima dvostruku funkciju: ono je istovremeno i meta i sredstvo odvraćanja. Američke i izraelske snage su u martu 2026. gađale vojnu infrastrukturu na ostrvu, ali su svesno izbegle naftne kapacitete upravo zbog globalnih ekonomskih posledica takvog poteza. Međutim, političke izjave iz Vašingtona o mogućem zauzimanju ostrva dodatno su podigle tenzije, jer bi takav potez praktično značio pokušaj kontrole iranskog izvoza energije.

Sa vojne tačke gledišta, Harg je paradoks: lako dostupan, ali teško održiv cilj. Njegova izolovana pozicija čini ga ranjivim na napade, ali i izuzetno teškim za dugoročnu kontrolu zbog iranskih raketnih, dron i pomorskih kapaciteta u regionu. Upravo zato deo američkih analitičara dovodi u pitanje stratešku vrednost eventualnog zauzimanja, upozoravajući da bi takva operacija proizvela eskalaciju bez jasnog političkog dobitka.

Istorijski posmatrano, ranjivost Harga nije nova. Tokom Iransko-irački rat ostrvo je bilo intenzivno bombardovano, upravo zato što predstavlja „usko grlo“ iranske naftne ekonomije. Ta logika ostaje nepromenjena i danas: ko kontroliše Harg, kontroliše ključni izvor iranske finansijske moći.

Projekcija razvoja situacije može se posmatrati kroz tri scenarija. Prvi je status kvo, u kome ostrvo ostaje funkcionalno, ali pod stalnom pretnjom, što već sada generiše rast cena energenata i volatilnost tržišta. Drugi scenario podrazumeva ograničeni napad ili sabotažu infrastrukture, što bi izazvalo kratkoročni šok u snabdevanju, ali i ubrzalo traženje alternativnih ruta i izvora energije, pre svega u Saudijskoj Arabiji i UAE. Treći, najradikalniji scenario jeste pokušaj zauzimanja ostrva, što bi gotovo izvesno dovelo do šire regionalne eskalacije, uključujući zatvaranje Hormuza i direktne napade na energetsku infrastrukturu u celom Zalivu.

Zaključno, ostrvo Harg predstavlja retku tačku gde se preklapaju tri nivoa moći: energetski (kontrola resursa), vojni (projekcija sile) i finansijski (uticaj na globalne tokove kapitala kroz cenu nafte). Njegov značaj u aktuelnom sukobu nije samo operativni, već sistemski: ono je indikator do koje mere lokalni konflikt može destabilizovati globalnu ekonomiju.